Nedeljni jelovnik sa receptima za ishranu kod povećanog sadržaja mokraćne kiseline – dan 6 i 7

Dragi moji,

Nastavljamo sa jelovnikom, evo nas kod dana 6 i 7 .

Dan 6

Doručak :
1 šoljica muslija
250 ml jogurta sa 1,5 % mlečne masti
1 sveža kajsija ili breskva

Užina 1 :

1 šoljica bobica nara

Ručak :

100 g teletine pečene u rerni bez masnoće

200 g krompira pečenog u rerni

1 porcija kupus salate začinjene maslinovim uljem i limunom

2 kriške odstajalog integralnog hleba

 

Užina 2 :

1 činija 250 ml parfea od malina i badema *

Večera :

1 dvopek

200 g pečenog celera*

Dan 7

Doručak :

2 kriške tostiranog hleba
50 g svežeg niskomasnog sira

50 g ćurećih prsa
porcija salate od rotkvica i zelene salate prelivene maslinovim uljem

 

Užina 1 :

1 narandža

Ručak :

1 tanjir čorbe od povrća*
200 g lazanja sa blitvom *

2 kriške hleba od celovitih zrna žitarica
Užina 2:

1 činija blago posoljenih kokica
Večera :

1 činija sutlijaša *

Recepti su dati niže *

6 1 i

 

6 2 i

6 46 3

Ovim postom završen je nedeljni jelovnik koji će vam, nadam se ,poslužiti kao inspiracija da svoju ishranu prilagodite ukoliko se suočavate sa problemom povećanog sadržaja mokraćne kiseline u krvi.

Advertisements

Nedeljni jelovnik sa receptima za ishranu kod povećanog sadržaja mokraćne kiseline – dan 4 i 5

Dragi moji,

Nastavljamo sa jelovnikom, evo nas kod dana 4 i 5 .

Dan 4

Doručak :
1 kuvano jaje
1-2 dvopeka
1 sveži krastavac
Užina 1 :
200 ml napitka od bobičastog voća *

Ručak :

200 ml čorbe od tikvica *

150 g ćuretine na žaru

100 g šopske salate ( paradajz, krastavac, crni luk, maslinovo ulje i malo svežeg nemasnog sira )

1kriška polubelog odstajalog hleba

Užina 2 :

1 jabuka ili kruška

Večera :

1 šolja korn fleksa

200 ml obranog mleka sa 1 % m.m.

Dan 5

Doručak :

1 šoljica pšeničnih žitarica,

1 šolja jogurta sa 1% mlečne masti

170 g narezane breskve

Užina 1 :
150 g svežeg ananasa

Ručak :
200 g dinstanog crvenog kupusa *

2 kriške polubelog odstajalog hleba

Užina 2:

50 g mešavine badema i lešnika

Večera :

150 g barenog pilećeg belog mesa
200 ml kiselog mleka
2 paradajza

1 kriška beskvasnog hleba

Recepti su dati niže *

recept 6 (2)

RECEPT 7

RECEPT 8

 

 

Nedeljni jelovnik sa receptima za ishranu kod povećanog sadržaja mokraćne kiseline – dan 2 i 3

Dragi moji,

Nastavljamo sa nedeljnim jelovnikom kao predlog za ishranu osoba sa povećanim sadržajem mokraćne kiseline.

Dan 2 :

Doručak :

250 g ovsene kaše sa voćem *

Užina 1 :

1 jabuka

Ručak :

200 – 300 g testenine sa tikvicama *

Užina 2 :

1-2 mafina od mekinja *

Večera :
250 ml kefira

2 kriške dvopeka

* Recepti  su dati na kraju posta

Dan 3

Doručak :

100 g ćurećih prsa

250 ml jogurta

1 -2 dvopeka

Užina 1 :

30 g badema

Ručak :

200 g barenog oslića prelivenog masinovim uljem
1 porcija mešane zelene salate ( zelena salata, mladi luk, maslinovo ulje i sok limuna )

2-3 kriške odstajalog polubelog hleba

Užina 2 :
1 činija ( oko 200 g ) borovnica ili jagoda

1 kašičica smeđeg šećera

Večera :

150 g palente
100 g svežeg nemasnog sira
RECEPT 3

RECEPT 4

RECEPT 5

 

Nedeljni jelovnik sa receptima za ishranu kod povećanog sadržaja mokraćne kiseline – dan 1

Dragi moji,

Nakon uopštenog posta o preporukama za ishranu ljudi koji imaju povećan sadržaj mokraćne kiseline, sledi nedeljni jelovnik koji vam može pomoći ukoliko se suočavate sa ovim problemom.

Jelovnik je osmišljen za potrebe tinejdžera i bazira se na unosu oko 1800 kcal dnevno, a vi ga možete prilagoditi svojim potrebama.

Dan 1

Doručak :

2 tanje kriške odstajalog polubelog hleba ( 50 g ) premazanog sa 1 kašičicom putera
250 ml kiselog mleka sa 2,5 % mlečne masti
1 kuvano jaje

Užina 1:

200 g kompota od suvih šljiva ( sveže pripremljen, ne konzervisan ! )

Ručak :


150 g grilovane piletine prelivene mediteranskim prelivom *
200 g barene šargarepe
2 kriške odstajalog polubelog hleba

Užina 2 :

1 činija ( oko 200 g ) trešanja

Večera :

300 g testenine sa svežim sirom i mladim lukom *

* Recepti su dati niže

U toku dana popiti minimalno 8 čaša vode i jednu ili dve šoljice biljnog čaja ( najbolje zelenog ili čaja od nane )

 

 

RECEPT 1RECEPT 2

 

 

Ishrana osoba koje imaju povećan sadržaj mokraćne kiseline

Dragi moji,

U ovom postu bavim se prilagođavanjem ishrane jednom specifičnom zdravstvenom problemu.

Povećan sadržaj mokraćne kiseline u krvi je veoma čest problem i u korelaciji je sa nastajanjem monogih oboljenja-nefrolitijaze, uričnog artritisa ( gihta ), a prema novijim naučnim istraživanjima i sa kardiovaskularnim, cerebrovaskularnim, bubrežnim bolestima i metaboličkim sindromom.

Ako uvedmo neke promene u svoj način ishrane možemo znatno uticati na sprečavanje povećanja sadržaja mokraćne kiseline u krvi i tako smanjivati ovaj faktor rizika.

Napomene koje mogu biti korisne za sve ljude koji imaju povećan sadržaj mokraćne kiseline:

  • Ukoliko postoji povećana telesna težina, potrebno je postepeno dovesti je u prihvatljive granice.
  • U ishrani treba smanjiti upotrebu mesa i mesnih prerađevina, posebno iznutrica, plave ribe, punomasnog mleka i sira,kvasca te svih namirnica koje sadrže purin-zato što kao produkt njegovog razlaganja nastaje mokraćna kiselina.
  • Izbegavati prejedanje i premasnu hranu, kao i duže vremenske periode gladovanja
  • Jela pripremajte uz malo masnoće, kuvana ili grilovana
  • Posebno izbegavati alkohol,sveža vruća testa, slatkiše, gazirana pića.
  • Takođe je posebno važno da se unosi velika količina tečnosti ( i do 8 čaša vode ) da bi se potpomoglo izbacivanje nakupljene mokraćne kiseline iz organizma.Obavezno piti 8 čaša vode dnevno !!! (1)
  • Vitamin C takođe smanjuje sadržaj mokraćne kiseline i sprečava stvaranje njenih kristala, te se preporučuje svakodnevni unos namirnica koje ga sadrže.
  • Trešnje, zbog velike količine antocijana koje sadrže, prema nekim istraživanjima mogu sniziti nivo mokraćne kiseline u krvi.Takođe se preporučuje  i drugo voće tamno crvenih plodova.
  • Celer je dobar diuretik, te se preporučuje u ishrani jer podstiče proticanje urina kroz bubrege.Celery, Vegetables, Vegetable, Green
  • Preporučuje se i svakodnevni unos fermentisanih mlečnih proizvoda, najviše jogurta sa probiotskim kulturama.

Yoghurt, Yogurt, Yoghourt, Container

To su osnovne smernice uz koje možete sami da osmislite svoje jelovnike, a u sledećem postu ću dati svoj predlog jelovnika izrađen za tinejdžera ( 12-16 godina ) sa povećanim sadržajem mokraćne kiseline u krvi, pa možete i tu dobiti neke ideje i recepte 🙂

 

Mali podsetnik o sigurnosti hrane

Dragi moji,

Nedavno sam prisustvovala jednom seminaru, na kome je bilo reči o sigurnosti hrane, pa sam rešila da ovde podelim 5 osnovnih pravila.

Kratka su i jasna, a veoma korisna. Ne sadrže detaljne informacije o vrstama mikroorganizama koji mogu izazvati probleme, već su  formulisana kao mali podsetnik.

1.ODRŽAVAJTE ČISTOĆU

blog 1

  • pre  pripreme svakog obroka obavezno operite ruke i više puta u toku same pripreme obroka
  • održavajte čistoću kuhinjskih površina, krpa, pribora,daske za rezanje…

Zato što su neki mikroorganizmi opasni po zdravlje rasprostranjeni u zemlji, vodi,životinjama i ljudima, pa mogu zagaditi hranu što može dovesti do trovanja.

2.ODVOJITE SVEŽE OD KUVANOG

blog 2

  • sveže meso odvojite od drugih vrsta hrane, takođe za sveže meso koristite poseban pribor-noževe, daske i drugo. Takođe sirovo meso čuvajte u zatvorenim posudama ili kesama, da bi se izbegao kontakt sa ostalom hranom.Zato što sirovo meso i tečnosti iz sirovog mesa ,mogu u sebi sadržavati mikroorganizme opasne po zdravlje, koji se mogu preneti na drugu hranu u toku pripreme i čuvanja.

 

3.DOVOLJNO SKUVAJTE HRANU

blog 4

  • Temeljno skuvajte meso i jaja
  • Kada podgrevate supe i variva, zagrejte ih do ključanja. Osigurajte da tečnosti iz mesa budu providni, a ne ružičasti. Tek tada je meso dovoljno termički obrađeno.

 

Zato što pravilno kuvanje uništava većinu mikroorganizama opasnih po zdravlje. Kuvanje na 70 C čini hranu sigurnom za konzumaciju.
Posebno obratiti pažnju na faširano meso, rolovano pečenje, velike komade mesa u jednom komadu.

4.ČUVAJTE HRANU NA SIGURNIM TEMPERATURAMA

blog 5

  • ne ostavljajte skuvanu hranu na sobnoj temperaturi duže od 2 sata
  • svu skuvanu i kvarljivu hranu odmah nakon konzumacije stavite u frižider
  • održavajte hranu toplom pre serviranja, preko 60 C, tako da se vide isparavanja
  • ne otapajte smrznutu hranu na sobnoj temperaturi ( već u frižideru )

 

Zato što se mikroorganizmi veoma brzo razmnožavaju u hrani koja je ostavljena na sobnoj temperaturi. Čuvanjem hrane na temperaturi ispod temperature 5 C i iznad 60 C usporava se i zaustavlja rast bakterija.
Neki opasni mikroorganizmi ipak mogu rasti i na temperaturi ispod 5 C.

5.KORISTITE SIGURNU VODU I SVEŽE NAMIRNICE

blog 3

  • koristite sigurnu vodu ili ukoliko sumnjate u sigurnost vode, prokuvajte je.
    – birajte sveže namirnice
  • dobro operite voće i povrće
  • ne koristite hranu kojoj je istekao rok trajanja *

Zato što voda može biti zaražena opasnim mikroorganizmima i hemikalijama. Isto tako i oštećena i plesniva hrana.

*  Jedna interesantna napomena vezana za rok trajanja, za koju ni ja nisam znala do ovog seminara :

– na primer, ukoliko na deklaraciji ili pakovanju proizvoda stoji – upotrebiti do 03.12.16 to znači da hrana nakon naznačenog datuma postaje rizična za konzumiranje.

– ukoliko piše : najbolje upotrebiti do 03.12.2016. znači da se hrana može i nakon isteka tog datuma može još kraće vreme bezbedno koristiti. Najčešće je to testenina, pirinač i.t.d.

Nadam se da će vam koristiti ovaj mali podsetnik, iako većinu stvari sigurno znamo, ali smatram da ih treba s vremena na vreme obnoviti 🙂

 

Šta treba da sadrži naša kuhinja ?

Ovaj naslov sam stavila samo radi uvoda u temu. Naravno da svako od nas ima svoja omiljena jela i svoje navike  i eventualna ograničenja u ishrani, pa je tako i svaka kuhinja svet za sebe, a ja ću ovde  predstaviti svoju.

kuhinja 3Nadam se da će vam biti interesantno da uporedimo osnovne sastojke naših kuhinja i da ćete podeliti svoje utiske, zamerke i pitanja.
Ja sam se trudila da svoju kuhinju organizujem tako da ne moram svaki čas da trčkaram do prodavnice, te da mogu nešto u njoj smućkati i kada mi nije do odlaska u nabavku.
Takođe, trudim se da bude dobro opremljena zdravijim namirnicama, da mi one budu pred očima i na dohvat ruke.Tako , kada odgladnim, ređe  dolazim u razna iskušenja u vidu naručivanja hrane ili kupovine najbliže dostupne hrane ( po principu –,,daj šta daš’’ )

I, naravno, planiranjem i držanjem hrane ,,u šteku’’ ,trudim se da imam što više volje da kuvam kod kuće.
Pa da krenemo…

21. Maslinovo ulje, jabukovo sirće i limun su namirnice koje ( pored začina )koristim pri spremanju gotovo svakog jela za postizanje ukusa.

Maslinovo ulje i limun čine i osnovu mediteranske kuhinje, čijim sam principima veoma naklonjena, a domaće jabukovo sirće je namirnica koju obožavam  zbog  jedinstvenog ukusa i mirisa.

zacini final

2. Začini su takođe moćan alat za stvaranje kuhinjskih čarolija. Možemo isprobavati i praviti beskonačno mnogo kombinacija i tražiti onu koja nam najviše prija. I stalno možemo nabavljati nove i nove začine.
U mojoj kuhinji trenutno se nalaze :

so, trenutno kombinujem kalijumovu so i običnu ( NaCl )i trudim se da je ne koristim previše, a i inače ne volim preslana jela.

šećer – ozloglašenog belog šećera se ne odričem u potpunosti, koristim ga za pravljenje kolača i za pravljenje slanih jela koja sadrže paradajz. Smatram da nije otrov u umerenim količinama i u mnogovećoj količini ga sadrže razni prerađeni proizvodi ( gazirana pića, kečap,grickalice ) u odnosu na količinu koju mi koristimo prei kuvanju.

mešavina sušenog povrća bez dodatog Na-glutaminata ( pojačivača ukusa ) – Sadrži sušeno povrće i so i dodajem je samo nekim jelima.

mlevena crvena paprika je takođe začin za koji sam vezana poreklom sa juga i bez koga u našoj kući nije mogao da se zamisli obrok.

majčina dušica, bosiljak, biber  su mi najvažniji za pripremu jela sa mesom, a uvek kada koristim paradajz u jelu, sa njim u paru ide i bosiljak.

cimet je odličan i zdrav dodatak kolačima, a curry uglavnom dodajem pri pripremi pirinča

susam obavezno stavljam na kiflice i na sva testa i hlebove

eksperimentalni začini , koje donesem sa putovanja ili kupim kada dobijem želju za promenom ili nečim novim

crni luk

3. Luk, krompir, šargarepa – Luk ( crni i beli ) i šargarepa su osnova za skoro sva jela koja me je naučila mama da spremam-čorbasti grašak, boranija, pasulj, punjene paprike. Miris crnog prženog luka označava početak pripreme ručka i tu nema greške. Krompir je uvek tu za one slučajeve kada ne znam šta bih spremala.
Čuvam ih na donjoj polici špajza, na tamnom i suvom mestu i često obnavljam zalihu, da mi uvek budu pri ruci.

spajz final

4. U špajzu – Zaliha namirnica koje mogu duže stajati – ali sam ipak kupila plastične kutije koje dobro zaptivaju, da bi što duže ostale sveže. Tu su :

ovsene pahuljice i musli, koji sama iskombinujem, obično sadrži ovsene pahuljice, orašaste plodove i malo čokolade ( zavisnik sam, priznajem 🙂 ), kupovne muslije izbegavam zbog previše šećera koji sadrže.

suvo voće,trenutno imam šljive koje sami sušimo, pa su proverene. Odlične za probavu.

orašasti plodovi – bademi, orasi, lešnici…Odličan izvor omega 3 masnih kiselina, vitamina i minerala

mahunarke – pasulj ( beli ili šareni ), sočivo

pirinač – ja imam beli, moguće da je bolji integralni, ali od proverenog proizvođača, da ne bi sadržao nečistoće ili fitinsku kiselinu.

testenina – dobija odlična svojstva pri kuvanju, dobru svarljivost i ima nizak GI ( glikemijski indeks ).Naravno, umerene količine.

sveži sir

5. U frižideru – uvek imam mlečne proizvode ( suprug je zavisnik od njih 🙂 )

mleko, maslac – za dodatak jelima i za kolače, a na maslacu obično dinstam povrće

jogurt i sveži sir – jogurt svakodnevno pijem, obožavam ga i biram neki sa probiotskim kulturama

jaja- kad god mogu kupujem domaća, neuporedivo su ukusnija

– svinjska mast – takođe jedna ,,kontroverzna ’’namirnica, ja je koristim umereno za neka tradicionalna jela i mislim da je prihvatljiva. Takođe, najbolja je domaća.

 

6. U zamrzivaču – uvek imam u rezervi nešto od smrznutog voća i povrća i smrznuto meso ( uglavnom ribu, piletinu i mleveno juneće meso )

testo

7. Kutak za kolače i hleb – kada dobijem nalet inspiracije, volim da uvek pri ruci imam:

pšenično belo brašno  – ukoliko niste alergični ili intolerantni na gluten, ja ne vidim prepreku ni u korišćenju belog brašna

integralno brašno – obično ga mešam sa belim brašnom kada pravim hleb

kvasac i prašak za pecivo, za dizana testa

mak, kakao, čokolada za kuvanje – u zavisnosti od toga šta pravim

stara,dobra zimnica -)

8. Stara, dobra zimnica – napravljena kada su voće i povrće bili na vrhuncu zrelosti, naravno sve je pasterizovano i bez konzervansa. Odlična stvar za zimu, kada nema na raspolaganju svežeg , domaćeg voća i povrća.Takođe, ako nas uhvati zimska melanholija, samo prošetamo do špajza i podruma i nešto odaberemo.

Osim ovih navedenih, ostale namirnice kupujem dnevno ( hleb, sveže voće i povrće ) ili po potrebi ( kada pravim nešto specijalno ).

Dragi moji, ovo je trenutno stanje stvari u mojoj kuhinji u kojoj se trudim da napravim ravnotežu između zdravih i ukusnih namirnica i da telo nahranim potrebnim materijama, ali i da udovoljim svojim čulima.