Nedeljni jelovnik sa receptima za ishranu kod povećanog sadržaja mokraćne kiseline – dan 6 i 7

Dragi moji,

Nastavljamo sa jelovnikom, evo nas kod dana 6 i 7 .

Dan 6

Doručak :
1 šoljica muslija
250 ml jogurta sa 1,5 % mlečne masti
1 sveža kajsija ili breskva

Užina 1 :

1 šoljica bobica nara

Ručak :

100 g teletine pečene u rerni bez masnoće

200 g krompira pečenog u rerni

1 porcija kupus salate začinjene maslinovim uljem i limunom

2 kriške odstajalog integralnog hleba

 

Užina 2 :

1 činija 250 ml parfea od malina i badema *

Večera :

1 dvopek

200 g pečenog celera*

Dan 7

Doručak :

2 kriške tostiranog hleba
50 g svežeg niskomasnog sira

50 g ćurećih prsa
porcija salate od rotkvica i zelene salate prelivene maslinovim uljem

 

Užina 1 :

1 narandža

Ručak :

1 tanjir čorbe od povrća*
200 g lazanja sa blitvom *

2 kriške hleba od celovitih zrna žitarica
Užina 2:

1 činija blago posoljenih kokica
Večera :

1 činija sutlijaša *

Recepti su dati niže *

6 1 i

 

6 2 i

6 46 3

Ovim postom završen je nedeljni jelovnik koji će vam, nadam se ,poslužiti kao inspiracija da svoju ishranu prilagodite ukoliko se suočavate sa problemom povećanog sadržaja mokraćne kiseline u krvi.

Nedeljni jelovnik sa receptima za ishranu kod povećanog sadržaja mokraćne kiseline – dan 4 i 5

Dragi moji,

Nastavljamo sa jelovnikom, evo nas kod dana 4 i 5 .

Dan 4

Doručak :
1 kuvano jaje
1-2 dvopeka
1 sveži krastavac
Užina 1 :
200 ml napitka od bobičastog voća *

Ručak :

200 ml čorbe od tikvica *

150 g ćuretine na žaru

100 g šopske salate ( paradajz, krastavac, crni luk, maslinovo ulje i malo svežeg nemasnog sira )

1kriška polubelog odstajalog hleba

Užina 2 :

1 jabuka ili kruška

Večera :

1 šolja korn fleksa

200 ml obranog mleka sa 1 % m.m.

Dan 5

Doručak :

1 šoljica pšeničnih žitarica,

1 šolja jogurta sa 1% mlečne masti

170 g narezane breskve

Užina 1 :
150 g svežeg ananasa

Ručak :
200 g dinstanog crvenog kupusa *

2 kriške polubelog odstajalog hleba

Užina 2:

50 g mešavine badema i lešnika

Večera :

150 g barenog pilećeg belog mesa
200 ml kiselog mleka
2 paradajza

1 kriška beskvasnog hleba

Recepti su dati niže *

recept 6 (2)

RECEPT 7

RECEPT 8

 

 

Nedeljni jelovnik sa receptima za ishranu kod povećanog sadržaja mokraćne kiseline – dan 2 i 3

Dragi moji,

Nastavljamo sa nedeljnim jelovnikom kao predlog za ishranu osoba sa povećanim sadržajem mokraćne kiseline.

Dan 2 :

Doručak :

250 g ovsene kaše sa voćem *

Užina 1 :

1 jabuka

Ručak :

200 – 300 g testenine sa tikvicama *

Užina 2 :

1-2 mafina od mekinja *

Večera :
250 ml kefira

2 kriške dvopeka

* Recepti  su dati na kraju posta

Dan 3

Doručak :

100 g ćurećih prsa

250 ml jogurta

1 -2 dvopeka

Užina 1 :

30 g badema

Ručak :

200 g barenog oslića prelivenog masinovim uljem
1 porcija mešane zelene salate ( zelena salata, mladi luk, maslinovo ulje i sok limuna )

2-3 kriške odstajalog polubelog hleba

Užina 2 :
1 činija ( oko 200 g ) borovnica ili jagoda

1 kašičica smeđeg šećera

Večera :

150 g palente
100 g svežeg nemasnog sira
RECEPT 3

RECEPT 4

RECEPT 5

 

Nedeljni jelovnik sa receptima za ishranu kod povećanog sadržaja mokraćne kiseline – dan 1

Dragi moji,

Nakon uopštenog posta o preporukama za ishranu ljudi koji imaju povećan sadržaj mokraćne kiseline, sledi nedeljni jelovnik koji vam može pomoći ukoliko se suočavate sa ovim problemom.

Jelovnik je osmišljen za potrebe tinejdžera i bazira se na unosu oko 1800 kcal dnevno, a vi ga možete prilagoditi svojim potrebama.

Dan 1

Doručak :

2 tanje kriške odstajalog polubelog hleba ( 50 g ) premazanog sa 1 kašičicom putera
250 ml kiselog mleka sa 2,5 % mlečne masti
1 kuvano jaje

Užina 1:

200 g kompota od suvih šljiva ( sveže pripremljen, ne konzervisan ! )

Ručak :


150 g grilovane piletine prelivene mediteranskim prelivom *
200 g barene šargarepe
2 kriške odstajalog polubelog hleba

Užina 2 :

1 činija ( oko 200 g ) trešanja

Večera :

300 g testenine sa svežim sirom i mladim lukom *

* Recepti su dati niže

U toku dana popiti minimalno 8 čaša vode i jednu ili dve šoljice biljnog čaja ( najbolje zelenog ili čaja od nane )

 

 

RECEPT 1RECEPT 2

 

 

Ishrana osoba koje imaju povećan sadržaj mokraćne kiseline

Dragi moji,

U ovom postu bavim se prilagođavanjem ishrane jednom specifičnom zdravstvenom problemu.

Povećan sadržaj mokraćne kiseline u krvi je veoma čest problem i u korelaciji je sa nastajanjem monogih oboljenja-nefrolitijaze, uričnog artritisa ( gihta ), a prema novijim naučnim istraživanjima i sa kardiovaskularnim, cerebrovaskularnim, bubrežnim bolestima i metaboličkim sindromom.

Ako uvedmo neke promene u svoj način ishrane možemo znatno uticati na sprečavanje povećanja sadržaja mokraćne kiseline u krvi i tako smanjivati ovaj faktor rizika.

Napomene koje mogu biti korisne za sve ljude koji imaju povećan sadržaj mokraćne kiseline:

  • Ukoliko postoji povećana telesna težina, potrebno je postepeno dovesti je u prihvatljive granice.
  • U ishrani treba smanjiti upotrebu mesa i mesnih prerađevina, posebno iznutrica, plave ribe, punomasnog mleka i sira,kvasca te svih namirnica koje sadrže purin-zato što kao produkt njegovog razlaganja nastaje mokraćna kiselina.
  • Izbegavati prejedanje i premasnu hranu, kao i duže vremenske periode gladovanja
  • Jela pripremajte uz malo masnoće, kuvana ili grilovana
  • Posebno izbegavati alkohol,sveža vruća testa, slatkiše, gazirana pića.
  • Takođe je posebno važno da se unosi velika količina tečnosti ( i do 8 čaša vode ) da bi se potpomoglo izbacivanje nakupljene mokraćne kiseline iz organizma.Obavezno piti 8 čaša vode dnevno !!! (1)
  • Vitamin C takođe smanjuje sadržaj mokraćne kiseline i sprečava stvaranje njenih kristala, te se preporučuje svakodnevni unos namirnica koje ga sadrže.
  • Trešnje, zbog velike količine antocijana koje sadrže, prema nekim istraživanjima mogu sniziti nivo mokraćne kiseline u krvi.Takođe se preporučuje  i drugo voće tamno crvenih plodova.
  • Celer je dobar diuretik, te se preporučuje u ishrani jer podstiče proticanje urina kroz bubrege.Celery, Vegetables, Vegetable, Green
  • Preporučuje se i svakodnevni unos fermentisanih mlečnih proizvoda, najviše jogurta sa probiotskim kulturama.

Yoghurt, Yogurt, Yoghourt, Container

To su osnovne smernice uz koje možete sami da osmislite svoje jelovnike, a u sledećem postu ću dati svoj predlog jelovnika izrađen za tinejdžera ( 12-16 godina ) sa povećanim sadržajem mokraćne kiseline u krvi, pa možete i tu dobiti neke ideje i recepte 🙂

 

Mali podsetnik o sigurnosti hrane

Dragi moji,

Nedavno sam prisustvovala jednom seminaru, na kome je bilo reči o sigurnosti hrane, pa sam rešila da ovde podelim 5 osnovnih pravila.

Kratka su i jasna, a veoma korisna. Ne sadrže detaljne informacije o vrstama mikroorganizama koji mogu izazvati probleme, već su  formulisana kao mali podsetnik.

1.ODRŽAVAJTE ČISTOĆU

blog 1

  • pre  pripreme svakog obroka obavezno operite ruke i više puta u toku same pripreme obroka
  • održavajte čistoću kuhinjskih površina, krpa, pribora,daske za rezanje…

Zato što su neki mikroorganizmi opasni po zdravlje rasprostranjeni u zemlji, vodi,životinjama i ljudima, pa mogu zagaditi hranu što može dovesti do trovanja.

2.ODVOJITE SVEŽE OD KUVANOG

blog 2

  • sveže meso odvojite od drugih vrsta hrane, takođe za sveže meso koristite poseban pribor-noževe, daske i drugo. Takođe sirovo meso čuvajte u zatvorenim posudama ili kesama, da bi se izbegao kontakt sa ostalom hranom.Zato što sirovo meso i tečnosti iz sirovog mesa ,mogu u sebi sadržavati mikroorganizme opasne po zdravlje, koji se mogu preneti na drugu hranu u toku pripreme i čuvanja.

 

3.DOVOLJNO SKUVAJTE HRANU

blog 4

  • Temeljno skuvajte meso i jaja
  • Kada podgrevate supe i variva, zagrejte ih do ključanja. Osigurajte da tečnosti iz mesa budu providni, a ne ružičasti. Tek tada je meso dovoljno termički obrađeno.

 

Zato što pravilno kuvanje uništava većinu mikroorganizama opasnih po zdravlje. Kuvanje na 70 C čini hranu sigurnom za konzumaciju.
Posebno obratiti pažnju na faširano meso, rolovano pečenje, velike komade mesa u jednom komadu.

4.ČUVAJTE HRANU NA SIGURNIM TEMPERATURAMA

blog 5

  • ne ostavljajte skuvanu hranu na sobnoj temperaturi duže od 2 sata
  • svu skuvanu i kvarljivu hranu odmah nakon konzumacije stavite u frižider
  • održavajte hranu toplom pre serviranja, preko 60 C, tako da se vide isparavanja
  • ne otapajte smrznutu hranu na sobnoj temperaturi ( već u frižideru )

 

Zato što se mikroorganizmi veoma brzo razmnožavaju u hrani koja je ostavljena na sobnoj temperaturi. Čuvanjem hrane na temperaturi ispod temperature 5 C i iznad 60 C usporava se i zaustavlja rast bakterija.
Neki opasni mikroorganizmi ipak mogu rasti i na temperaturi ispod 5 C.

5.KORISTITE SIGURNU VODU I SVEŽE NAMIRNICE

blog 3

  • koristite sigurnu vodu ili ukoliko sumnjate u sigurnost vode, prokuvajte je.
    – birajte sveže namirnice
  • dobro operite voće i povrće
  • ne koristite hranu kojoj je istekao rok trajanja *

Zato što voda može biti zaražena opasnim mikroorganizmima i hemikalijama. Isto tako i oštećena i plesniva hrana.

*  Jedna interesantna napomena vezana za rok trajanja, za koju ni ja nisam znala do ovog seminara :

– na primer, ukoliko na deklaraciji ili pakovanju proizvoda stoji – upotrebiti do 03.12.16 to znači da hrana nakon naznačenog datuma postaje rizična za konzumiranje.

– ukoliko piše : najbolje upotrebiti do 03.12.2016. znači da se hrana može i nakon isteka tog datuma može još kraće vreme bezbedno koristiti. Najčešće je to testenina, pirinač i.t.d.

Nadam se da će vam koristiti ovaj mali podsetnik, iako većinu stvari sigurno znamo, ali smatram da ih treba s vremena na vreme obnoviti 🙂

 

Šta treba da sadrži naša kuhinja ?

Ovaj naslov sam stavila samo radi uvoda u temu. Naravno da svako od nas ima svoja omiljena jela i svoje navike  i eventualna ograničenja u ishrani, pa je tako i svaka kuhinja svet za sebe, a ja ću ovde  predstaviti svoju.

kuhinja 3Nadam se da će vam biti interesantno da uporedimo osnovne sastojke naših kuhinja i da ćete podeliti svoje utiske, zamerke i pitanja.
Ja sam se trudila da svoju kuhinju organizujem tako da ne moram svaki čas da trčkaram do prodavnice, te da mogu nešto u njoj smućkati i kada mi nije do odlaska u nabavku.
Takođe, trudim se da bude dobro opremljena zdravijim namirnicama, da mi one budu pred očima i na dohvat ruke.Tako , kada odgladnim, ređe  dolazim u razna iskušenja u vidu naručivanja hrane ili kupovine najbliže dostupne hrane ( po principu –,,daj šta daš’’ )

I, naravno, planiranjem i držanjem hrane ,,u šteku’’ ,trudim se da imam što više volje da kuvam kod kuće.
Pa da krenemo…

21. Maslinovo ulje, jabukovo sirće i limun su namirnice koje ( pored začina )koristim pri spremanju gotovo svakog jela za postizanje ukusa.

Maslinovo ulje i limun čine i osnovu mediteranske kuhinje, čijim sam principima veoma naklonjena, a domaće jabukovo sirće je namirnica koju obožavam  zbog  jedinstvenog ukusa i mirisa.

zacini final

2. Začini su takođe moćan alat za stvaranje kuhinjskih čarolija. Možemo isprobavati i praviti beskonačno mnogo kombinacija i tražiti onu koja nam najviše prija. I stalno možemo nabavljati nove i nove začine.
U mojoj kuhinji trenutno se nalaze :

so, trenutno kombinujem kalijumovu so i običnu ( NaCl )i trudim se da je ne koristim previše, a i inače ne volim preslana jela.

šećer – ozloglašenog belog šećera se ne odričem u potpunosti, koristim ga za pravljenje kolača i za pravljenje slanih jela koja sadrže paradajz. Smatram da nije otrov u umerenim količinama i u mnogovećoj količini ga sadrže razni prerađeni proizvodi ( gazirana pića, kečap,grickalice ) u odnosu na količinu koju mi koristimo prei kuvanju.

mešavina sušenog povrća bez dodatog Na-glutaminata ( pojačivača ukusa ) – Sadrži sušeno povrće i so i dodajem je samo nekim jelima.

mlevena crvena paprika je takođe začin za koji sam vezana poreklom sa juga i bez koga u našoj kući nije mogao da se zamisli obrok.

majčina dušica, bosiljak, biber  su mi najvažniji za pripremu jela sa mesom, a uvek kada koristim paradajz u jelu, sa njim u paru ide i bosiljak.

cimet je odličan i zdrav dodatak kolačima, a curry uglavnom dodajem pri pripremi pirinča

susam obavezno stavljam na kiflice i na sva testa i hlebove

eksperimentalni začini , koje donesem sa putovanja ili kupim kada dobijem želju za promenom ili nečim novim

crni luk

3. Luk, krompir, šargarepa – Luk ( crni i beli ) i šargarepa su osnova za skoro sva jela koja me je naučila mama da spremam-čorbasti grašak, boranija, pasulj, punjene paprike. Miris crnog prženog luka označava početak pripreme ručka i tu nema greške. Krompir je uvek tu za one slučajeve kada ne znam šta bih spremala.
Čuvam ih na donjoj polici špajza, na tamnom i suvom mestu i često obnavljam zalihu, da mi uvek budu pri ruci.

spajz final

4. U špajzu – Zaliha namirnica koje mogu duže stajati – ali sam ipak kupila plastične kutije koje dobro zaptivaju, da bi što duže ostale sveže. Tu su :

ovsene pahuljice i musli, koji sama iskombinujem, obično sadrži ovsene pahuljice, orašaste plodove i malo čokolade ( zavisnik sam, priznajem 🙂 ), kupovne muslije izbegavam zbog previše šećera koji sadrže.

suvo voće,trenutno imam šljive koje sami sušimo, pa su proverene. Odlične za probavu.

orašasti plodovi – bademi, orasi, lešnici…Odličan izvor omega 3 masnih kiselina, vitamina i minerala

mahunarke – pasulj ( beli ili šareni ), sočivo

pirinač – ja imam beli, moguće da je bolji integralni, ali od proverenog proizvođača, da ne bi sadržao nečistoće ili fitinsku kiselinu.

testenina – dobija odlična svojstva pri kuvanju, dobru svarljivost i ima nizak GI ( glikemijski indeks ).Naravno, umerene količine.

sveži sir

5. U frižideru – uvek imam mlečne proizvode ( suprug je zavisnik od njih 🙂 )

mleko, maslac – za dodatak jelima i za kolače, a na maslacu obično dinstam povrće

jogurt i sveži sir – jogurt svakodnevno pijem, obožavam ga i biram neki sa probiotskim kulturama

jaja- kad god mogu kupujem domaća, neuporedivo su ukusnija

– svinjska mast – takođe jedna ,,kontroverzna ’’namirnica, ja je koristim umereno za neka tradicionalna jela i mislim da je prihvatljiva. Takođe, najbolja je domaća.

 

6. U zamrzivaču – uvek imam u rezervi nešto od smrznutog voća i povrća i smrznuto meso ( uglavnom ribu, piletinu i mleveno juneće meso )

testo

7. Kutak za kolače i hleb – kada dobijem nalet inspiracije, volim da uvek pri ruci imam:

pšenično belo brašno  – ukoliko niste alergični ili intolerantni na gluten, ja ne vidim prepreku ni u korišćenju belog brašna

integralno brašno – obično ga mešam sa belim brašnom kada pravim hleb

kvasac i prašak za pecivo, za dizana testa

mak, kakao, čokolada za kuvanje – u zavisnosti od toga šta pravim

stara,dobra zimnica -)

8. Stara, dobra zimnica – napravljena kada su voće i povrće bili na vrhuncu zrelosti, naravno sve je pasterizovano i bez konzervansa. Odlična stvar za zimu, kada nema na raspolaganju svežeg , domaćeg voća i povrća.Takođe, ako nas uhvati zimska melanholija, samo prošetamo do špajza i podruma i nešto odaberemo.

Osim ovih navedenih, ostale namirnice kupujem dnevno ( hleb, sveže voće i povrće ) ili po potrebi ( kada pravim nešto specijalno ).

Dragi moji, ovo je trenutno stanje stvari u mojoj kuhinji u kojoj se trudim da napravim ravnotežu između zdravih i ukusnih namirnica i da telo nahranim potrebnim materijama, ali i da udovoljim svojim čulima.

 

 

Kako kuvati a sačuvati vitamine u hrani ?

Dragi moji,

Pošto su neki vitamini izuzetno osetljivi na dejstvo temperature,vazduha,vode ili masti, možemo slediti neke savete da bismo ih što bolje sačuvali pri kuvanju.

glavna

Sa izuzetkom vitamina K i nijacina ( vitamin B3 ), koji su veoma stabilni u hrani, svi ostali su veoma nežni i osetljivi na spoljašnje uticaje.

Za razliku od vitamina, minerali kao što su : kalcijum, gvožđe , cink, jod, bakar, hrom, natrijum će ostati u hrani tokom kuvanja. Ovde je izuzetak kalijum, koji će preći u vodu.

Evo šta uništava pojedine vitamine u hrani :

Vitamin Toplota Vazduh Voda Masti
Vitamin A
Vitamin D
Vitamin E
Vitamin C
Vitamin B1
Vitamin B2
Vitamin B6
Vitamin B9
Vitamin B12
Vitamin B7
Vitamin B5

Postoje načini kako možemo sačuvati veće količine vitamina, uvodeći male promene u načinu pripremanja hrane.

  • Vitamini A,E,D. Ovi vitamini su liposolubilni, znači rastvorni u mastima. Da bismo umanjili njihov gubitak, trebalo bi da pripremamo hranu sa što manje masnoće.

– Na primer, ribu koja je bogata vitaminom D nemojte pržiti, već je pripremite na roštilju. Šteta je da se pri pripremi ovako zdravog obroka izgubi ovaj veoma dragocen sastojak. Isto važi i za džigericu koja sadrži dosta vitamina A.

DSC_0242

  • Vitamini B kompleksa. Ove izuzetno važne i isto tako osetljive vitamine neophodno je što više sačuvati.   Pošto su mahom rastvorljivi u vodi, ideja je da iskoristimo tečnot u kojoj su se rastvorili.

– Pri kuvanju mesa dobro je da vodu u kojoj se     meso kuvalo iskoristimo za temeljac i od nje naprvimo supu.
– Takođe,ukoliko smo meso pekli, u tečnost koja se izdvojila pri pečenju, možemo dodati neke sastojke i napraviti umak za pečenje.

 – Ne perite žitarice ( na primer pirinač ) pre kuvanja, osim ako na pakovanju ne stoji takvo uputstvo. Pranjem se gubi oko 25 % vitamina B1.

– Kolače i hleb pecite samo dok se kora ne zarumeni, da biste smanjili gubitak vitamina B kompleksa osetljivih na toplotu.

  • Vitamin C. Da bismo sačuvali ovaj najpoznatiji vitamin.osetljiv na kiseonik i rastvorljiv u vodi, voće i povrće treba kuvati u što manjoj količini vode.
    Na primer, kada se kuva četvrtina glavice kupusa u 1 l vode, gubi se 90% vitamina C iz kupusa. Znači, treba kuvati voće i povrće u najmanjoj dovoljnoj količini vode.

– Kuvano povrće treba služiti što pre jer nakon 24 časa u frižideru ono gubi četvrtinu sadržaja vitamina C, a posle dva dana polovinu.

– Odličan način za čuvanje vitamina C je da krompir kuvate ili pečete ,, u košuljici”, jer će tako zadržati skoro sav vitamin C.

krompir 2

Moj predlog je da neki od ovih saveta zapišete na pairić i zalepite na frižider i onda će vas to sigurno podsetiti kako da od svog ručka napravite pravu ,,vitaminsku bombu”.

DSC_0269

PCOS – Sindrom policističnih jajnika – malim promenama do poboljšanja

Dragi moji,

Ukratko : Sindrom policistinih jajnika je hormonski poremećaj koji remeti ravnotežu polnih hormona.

Simptome sindroma policističnih jajnika oseća oko 7 % žena u svetu, a ovaj sindrom je uzrok izostanka ovulacije, neredovnih menstruacija i jedan od osnovnih krivaca za neplodnost.

Simptomi koji mogu upućivati na ovaj problem su : stalni umor, prekomerna maljavost, prekomerna telesna težina, neredovni menstrualni ciklus,problemi sa kožom,promene raspoloženja….

Ukoliko vam je na ginekološkom pregledu rečeno da su vam jajnici policistični, bilo bi dobro da osim propisane terapije obratite pažnju na neke stvari na koje same možete uticati, a koje u velikoj meri mogu doprineti izlečenju ili smanjenju simptoma.
Naravno, ja ću se najviše osvrnuti na neke stvari koje mogu pomoći, a tiču se ishrane.

PLAN AKCIJE :

1.Smanjiti prekomernu telesnu težinu. Osnovna stvar je u tome da se smanji telesna težina. Više od polovine žena sa ovim sindromom ima prekomernu telesnu težinu. Ništa lakše za reći i teže za učiniti J

Ali, dokazano je da smanjenje telesne težine za samo 5-10 % u odnosu na sadašnju, može znatno umanjiti sve simptome. Smanjenjem telesne težine će se stabilizovati insulin, smanjiti maljavost, očistiti ten i žena će postati zadovoljnija.Uz to, drastično se povećavaju šanse za začeće ( čak  i preko 80% ). Ja mislim da je to sasvim dovoljno razloga za hvatanje u koštac sa izazovom gubitka kilograma.

dijeta

Brze dijete u kojima se za kratko vreme izgubi samo voda, nisu od koristi, zato što je cilj osloboditi se viška masti. Masne ćelije su odgovorne za višak estrogena koji treba izbaciti iz tela i dovesti ga u ravnotežu sa progesteronom.

Dijetetski program mršavljenja treba uskladiti sa sledećim pravilima :

+ Šta treba jesti :

  • povećati unos namirnica niskog GI ( t.j. unos biljnih vlakana – sočivo, povrće, lan, pasulj,zob,ječam…) – dokazano je da takva hrana uspešno izbacuje višak estrogena.

– Šta treba izbegavati :

no

  • smanjiti unos šećera na minimum, jer je odgovoran za brže taloženje masti i povećanu proizvodnju estrogena
  • smanjiti unos alkohola na minimum, jer previše alkohola utiče negativno na nivo cinka,gvožđa i vitamina B6, važnih za hormonsku ravnotežu..

2. Povećati fizičku aktivnost

patike

I u rešavanju ovog problema, značaj fizičke aktivnosti je ogroman. Osim što će doprineti postepenom smanjivanju telesne težine, važna je jer povećava cirkulaciju u području karlice.
Gubitkom masti povećava se nivo hormona koji suzbija stvaranje testosterona, što je posebno bitno za smanjenje maljavosti i akni.
Vežbanje direktno utiče na kontrolu estrogena i na smanjenje simptoma stresa i anksioznosti kao i  na kvalitet sna jer se pri vežbanju oslobađaju endorfini, hormoni odgovorni za osećaj sreće i spokoja.
Naravno, ne treba preterivati sa fizičkom aktivnošću, već vežbanje prilagoditi sebi i uvesti vežbanje u svoj način života.

3. Koristiti domaće namirnice u ishrani

farm 2

Zato što je u proizvodnji domaćeg voća, povrća, mesa, mleka i jaja korišćeno mnogo manje hemijskih sredstava koja se koriste za povećanje prinosa.U današnje vreme se u organizam, putem hrane, unese godišnje oko 3 kg aditiva, koji značajno utiču na hormone. Određeni broj ovih aditiva imitira hormone, te tako narušava hormonsku ravnotežu.

Hrana iz ekološkog uzgoja je dosta skupa,ali zato možemo kad god smo u prilici kupovati hranu od proizvođača iz lokalnih sela ili možemo sami gajiti nešto od povrća i voća.

4. Povećati unos  hrane koja je prirodni regulator hormona :

* leblebije, lan, sočivo, komorač

* voće : kajsije, borovnice, maline, kruške,dinje

* povrće : kupus, spanać, paradjz, karfiol

Predlog obroka :

Za kraj, naravno recept kao predlog ručka koji se uklapa u ovu priču :

Testenina sa umakom od svežeg paradajza i crvenih paprika

( za 4 osobe )                        testenina

  • 400 g svežeg paradajza
  • 2 velike crvene paprike
  • 3 češnja naseckanog belog luka
  • 3 kašike maslinovog ulja
  • list lovora
  • 8 listova naseckanog svežeg bosiljka ( može i 1,5 kašičica suvog )
  • so i biber
  • 500 g bezglutenske testenine

Zagrejte vodu do ključanja i prelijte po svežem paradajzu, sačekati koji minut dok kožica ne otpadne, oljuštite kožicu i naseckajte paradajz, vodeći računa da se sok ne prolije.

Zagrejte dve kašičice ulja i dodajte beli luk i papriku naseckanu na kockice. Dinstajte dok ne omekša. Dodajte paradajz, lovorov list i pola bosiljka. Začinite sa malo soli i bibera.

Sve kuvati 15 min.

Testeninu skuvati i ocediti.

Dodajte sosu od paprike i paradjza i odstranite lovorov list.

Sve izmešajte i dodajte preostalu kašiku ulja i sveži bosiljak.

Umesto testenine, može se dodati pirinač i napraviti rižoto. Pri tom vodite računa da se povrće dodaje dok se pirinač ne skuva.