Nedeljni jelovnik sa receptima za ishranu kod povećanog sadržaja mokraćne kiseline – dan 6 i 7

Dragi moji,

Nastavljamo sa jelovnikom, evo nas kod dana 6 i 7 .

Dan 6

Doručak :
1 šoljica muslija
250 ml jogurta sa 1,5 % mlečne masti
1 sveža kajsija ili breskva

Užina 1 :

1 šoljica bobica nara

Ručak :

100 g teletine pečene u rerni bez masnoće

200 g krompira pečenog u rerni

1 porcija kupus salate začinjene maslinovim uljem i limunom

2 kriške odstajalog integralnog hleba

 

Užina 2 :

1 činija 250 ml parfea od malina i badema *

Večera :

1 dvopek

200 g pečenog celera*

Dan 7

Doručak :

2 kriške tostiranog hleba
50 g svežeg niskomasnog sira

50 g ćurećih prsa
porcija salate od rotkvica i zelene salate prelivene maslinovim uljem

 

Užina 1 :

1 narandža

Ručak :

1 tanjir čorbe od povrća*
200 g lazanja sa blitvom *

2 kriške hleba od celovitih zrna žitarica
Užina 2:

1 činija blago posoljenih kokica
Večera :

1 činija sutlijaša *

Recepti su dati niže *

6 1 i

 

6 2 i

6 46 3

Ovim postom završen je nedeljni jelovnik koji će vam, nadam se ,poslužiti kao inspiracija da svoju ishranu prilagodite ukoliko se suočavate sa problemom povećanog sadržaja mokraćne kiseline u krvi.

Nedeljni jelovnik sa receptima za ishranu kod povećanog sadržaja mokraćne kiseline – dan 4 i 5

Dragi moji,

Nastavljamo sa jelovnikom, evo nas kod dana 4 i 5 .

Dan 4

Doručak :
1 kuvano jaje
1-2 dvopeka
1 sveži krastavac
Užina 1 :
200 ml napitka od bobičastog voća *

Ručak :

200 ml čorbe od tikvica *

150 g ćuretine na žaru

100 g šopske salate ( paradajz, krastavac, crni luk, maslinovo ulje i malo svežeg nemasnog sira )

1kriška polubelog odstajalog hleba

Užina 2 :

1 jabuka ili kruška

Večera :

1 šolja korn fleksa

200 ml obranog mleka sa 1 % m.m.

Dan 5

Doručak :

1 šoljica pšeničnih žitarica,

1 šolja jogurta sa 1% mlečne masti

170 g narezane breskve

Užina 1 :
150 g svežeg ananasa

Ručak :
200 g dinstanog crvenog kupusa *

2 kriške polubelog odstajalog hleba

Užina 2:

50 g mešavine badema i lešnika

Večera :

150 g barenog pilećeg belog mesa
200 ml kiselog mleka
2 paradajza

1 kriška beskvasnog hleba

Recepti su dati niže *

recept 6 (2)

RECEPT 7

RECEPT 8

 

 

Nedeljni jelovnik sa receptima za ishranu kod povećanog sadržaja mokraćne kiseline – dan 2 i 3

Dragi moji,

Nastavljamo sa nedeljnim jelovnikom kao predlog za ishranu osoba sa povećanim sadržajem mokraćne kiseline.

Dan 2 :

Doručak :

250 g ovsene kaše sa voćem *

Užina 1 :

1 jabuka

Ručak :

200 – 300 g testenine sa tikvicama *

Užina 2 :

1-2 mafina od mekinja *

Večera :
250 ml kefira

2 kriške dvopeka

* Recepti  su dati na kraju posta

Dan 3

Doručak :

100 g ćurećih prsa

250 ml jogurta

1 -2 dvopeka

Užina 1 :

30 g badema

Ručak :

200 g barenog oslića prelivenog masinovim uljem
1 porcija mešane zelene salate ( zelena salata, mladi luk, maslinovo ulje i sok limuna )

2-3 kriške odstajalog polubelog hleba

Užina 2 :
1 činija ( oko 200 g ) borovnica ili jagoda

1 kašičica smeđeg šećera

Večera :

150 g palente
100 g svežeg nemasnog sira
RECEPT 3

RECEPT 4

RECEPT 5

 

Nedeljni jelovnik sa receptima za ishranu kod povećanog sadržaja mokraćne kiseline – dan 1

Dragi moji,

Nakon uopštenog posta o preporukama za ishranu ljudi koji imaju povećan sadržaj mokraćne kiseline, sledi nedeljni jelovnik koji vam može pomoći ukoliko se suočavate sa ovim problemom.

Jelovnik je osmišljen za potrebe tinejdžera i bazira se na unosu oko 1800 kcal dnevno, a vi ga možete prilagoditi svojim potrebama.

Dan 1

Doručak :

2 tanje kriške odstajalog polubelog hleba ( 50 g ) premazanog sa 1 kašičicom putera
250 ml kiselog mleka sa 2,5 % mlečne masti
1 kuvano jaje

Užina 1:

200 g kompota od suvih šljiva ( sveže pripremljen, ne konzervisan ! )

Ručak :


150 g grilovane piletine prelivene mediteranskim prelivom *
200 g barene šargarepe
2 kriške odstajalog polubelog hleba

Užina 2 :

1 činija ( oko 200 g ) trešanja

Večera :

300 g testenine sa svežim sirom i mladim lukom *

* Recepti su dati niže

U toku dana popiti minimalno 8 čaša vode i jednu ili dve šoljice biljnog čaja ( najbolje zelenog ili čaja od nane )

 

 

RECEPT 1RECEPT 2

 

 

Ishrana osoba koje imaju povećan sadržaj mokraćne kiseline

Dragi moji,

U ovom postu bavim se prilagođavanjem ishrane jednom specifičnom zdravstvenom problemu.

Povećan sadržaj mokraćne kiseline u krvi je veoma čest problem i u korelaciji je sa nastajanjem monogih oboljenja-nefrolitijaze, uričnog artritisa ( gihta ), a prema novijim naučnim istraživanjima i sa kardiovaskularnim, cerebrovaskularnim, bubrežnim bolestima i metaboličkim sindromom.

Ako uvedmo neke promene u svoj način ishrane možemo znatno uticati na sprečavanje povećanja sadržaja mokraćne kiseline u krvi i tako smanjivati ovaj faktor rizika.

Napomene koje mogu biti korisne za sve ljude koji imaju povećan sadržaj mokraćne kiseline:

  • Ukoliko postoji povećana telesna težina, potrebno je postepeno dovesti je u prihvatljive granice.
  • U ishrani treba smanjiti upotrebu mesa i mesnih prerađevina, posebno iznutrica, plave ribe, punomasnog mleka i sira,kvasca te svih namirnica koje sadrže purin-zato što kao produkt njegovog razlaganja nastaje mokraćna kiselina.
  • Izbegavati prejedanje i premasnu hranu, kao i duže vremenske periode gladovanja
  • Jela pripremajte uz malo masnoće, kuvana ili grilovana
  • Posebno izbegavati alkohol,sveža vruća testa, slatkiše, gazirana pića.
  • Takođe je posebno važno da se unosi velika količina tečnosti ( i do 8 čaša vode ) da bi se potpomoglo izbacivanje nakupljene mokraćne kiseline iz organizma.Obavezno piti 8 čaša vode dnevno !!! (1)
  • Vitamin C takođe smanjuje sadržaj mokraćne kiseline i sprečava stvaranje njenih kristala, te se preporučuje svakodnevni unos namirnica koje ga sadrže.
  • Trešnje, zbog velike količine antocijana koje sadrže, prema nekim istraživanjima mogu sniziti nivo mokraćne kiseline u krvi.Takođe se preporučuje  i drugo voće tamno crvenih plodova.
  • Celer je dobar diuretik, te se preporučuje u ishrani jer podstiče proticanje urina kroz bubrege.Celery, Vegetables, Vegetable, Green
  • Preporučuje se i svakodnevni unos fermentisanih mlečnih proizvoda, najviše jogurta sa probiotskim kulturama.

Yoghurt, Yogurt, Yoghourt, Container

To su osnovne smernice uz koje možete sami da osmislite svoje jelovnike, a u sledećem postu ću dati svoj predlog jelovnika izrađen za tinejdžera ( 12-16 godina ) sa povećanim sadržajem mokraćne kiseline u krvi, pa možete i tu dobiti neke ideje i recepte 🙂

 

Mali podsetnik o sigurnosti hrane

Dragi moji,

Nedavno sam prisustvovala jednom seminaru, na kome je bilo reči o sigurnosti hrane, pa sam rešila da ovde podelim 5 osnovnih pravila.

Kratka su i jasna, a veoma korisna. Ne sadrže detaljne informacije o vrstama mikroorganizama koji mogu izazvati probleme, već su  formulisana kao mali podsetnik.

1.ODRŽAVAJTE ČISTOĆU

blog 1

  • pre  pripreme svakog obroka obavezno operite ruke i više puta u toku same pripreme obroka
  • održavajte čistoću kuhinjskih površina, krpa, pribora,daske za rezanje…

Zato što su neki mikroorganizmi opasni po zdravlje rasprostranjeni u zemlji, vodi,životinjama i ljudima, pa mogu zagaditi hranu što može dovesti do trovanja.

2.ODVOJITE SVEŽE OD KUVANOG

blog 2

  • sveže meso odvojite od drugih vrsta hrane, takođe za sveže meso koristite poseban pribor-noževe, daske i drugo. Takođe sirovo meso čuvajte u zatvorenim posudama ili kesama, da bi se izbegao kontakt sa ostalom hranom.Zato što sirovo meso i tečnosti iz sirovog mesa ,mogu u sebi sadržavati mikroorganizme opasne po zdravlje, koji se mogu preneti na drugu hranu u toku pripreme i čuvanja.

 

3.DOVOLJNO SKUVAJTE HRANU

blog 4

  • Temeljno skuvajte meso i jaja
  • Kada podgrevate supe i variva, zagrejte ih do ključanja. Osigurajte da tečnosti iz mesa budu providni, a ne ružičasti. Tek tada je meso dovoljno termički obrađeno.

 

Zato što pravilno kuvanje uništava većinu mikroorganizama opasnih po zdravlje. Kuvanje na 70 C čini hranu sigurnom za konzumaciju.
Posebno obratiti pažnju na faširano meso, rolovano pečenje, velike komade mesa u jednom komadu.

4.ČUVAJTE HRANU NA SIGURNIM TEMPERATURAMA

blog 5

  • ne ostavljajte skuvanu hranu na sobnoj temperaturi duže od 2 sata
  • svu skuvanu i kvarljivu hranu odmah nakon konzumacije stavite u frižider
  • održavajte hranu toplom pre serviranja, preko 60 C, tako da se vide isparavanja
  • ne otapajte smrznutu hranu na sobnoj temperaturi ( već u frižideru )

 

Zato što se mikroorganizmi veoma brzo razmnožavaju u hrani koja je ostavljena na sobnoj temperaturi. Čuvanjem hrane na temperaturi ispod temperature 5 C i iznad 60 C usporava se i zaustavlja rast bakterija.
Neki opasni mikroorganizmi ipak mogu rasti i na temperaturi ispod 5 C.

5.KORISTITE SIGURNU VODU I SVEŽE NAMIRNICE

blog 3

  • koristite sigurnu vodu ili ukoliko sumnjate u sigurnost vode, prokuvajte je.
    – birajte sveže namirnice
  • dobro operite voće i povrće
  • ne koristite hranu kojoj je istekao rok trajanja *

Zato što voda može biti zaražena opasnim mikroorganizmima i hemikalijama. Isto tako i oštećena i plesniva hrana.

*  Jedna interesantna napomena vezana za rok trajanja, za koju ni ja nisam znala do ovog seminara :

– na primer, ukoliko na deklaraciji ili pakovanju proizvoda stoji – upotrebiti do 03.12.16 to znači da hrana nakon naznačenog datuma postaje rizična za konzumiranje.

– ukoliko piše : najbolje upotrebiti do 03.12.2016. znači da se hrana može i nakon isteka tog datuma može još kraće vreme bezbedno koristiti. Najčešće je to testenina, pirinač i.t.d.

Nadam se da će vam koristiti ovaj mali podsetnik, iako većinu stvari sigurno znamo, ali smatram da ih treba s vremena na vreme obnoviti 🙂

 

Šta treba da sadrži naša kuhinja ?

Ovaj naslov sam stavila samo radi uvoda u temu. Naravno da svako od nas ima svoja omiljena jela i svoje navike  i eventualna ograničenja u ishrani, pa je tako i svaka kuhinja svet za sebe, a ja ću ovde  predstaviti svoju.

kuhinja 3Nadam se da će vam biti interesantno da uporedimo osnovne sastojke naših kuhinja i da ćete podeliti svoje utiske, zamerke i pitanja.
Ja sam se trudila da svoju kuhinju organizujem tako da ne moram svaki čas da trčkaram do prodavnice, te da mogu nešto u njoj smućkati i kada mi nije do odlaska u nabavku.
Takođe, trudim se da bude dobro opremljena zdravijim namirnicama, da mi one budu pred očima i na dohvat ruke.Tako , kada odgladnim, ređe  dolazim u razna iskušenja u vidu naručivanja hrane ili kupovine najbliže dostupne hrane ( po principu –,,daj šta daš’’ )

I, naravno, planiranjem i držanjem hrane ,,u šteku’’ ,trudim se da imam što više volje da kuvam kod kuće.
Pa da krenemo…

21. Maslinovo ulje, jabukovo sirće i limun su namirnice koje ( pored začina )koristim pri spremanju gotovo svakog jela za postizanje ukusa.

Maslinovo ulje i limun čine i osnovu mediteranske kuhinje, čijim sam principima veoma naklonjena, a domaće jabukovo sirće je namirnica koju obožavam  zbog  jedinstvenog ukusa i mirisa.

zacini final

2. Začini su takođe moćan alat za stvaranje kuhinjskih čarolija. Možemo isprobavati i praviti beskonačno mnogo kombinacija i tražiti onu koja nam najviše prija. I stalno možemo nabavljati nove i nove začine.
U mojoj kuhinji trenutno se nalaze :

so, trenutno kombinujem kalijumovu so i običnu ( NaCl )i trudim se da je ne koristim previše, a i inače ne volim preslana jela.

šećer – ozloglašenog belog šećera se ne odričem u potpunosti, koristim ga za pravljenje kolača i za pravljenje slanih jela koja sadrže paradajz. Smatram da nije otrov u umerenim količinama i u mnogovećoj količini ga sadrže razni prerađeni proizvodi ( gazirana pića, kečap,grickalice ) u odnosu na količinu koju mi koristimo prei kuvanju.

mešavina sušenog povrća bez dodatog Na-glutaminata ( pojačivača ukusa ) – Sadrži sušeno povrće i so i dodajem je samo nekim jelima.

mlevena crvena paprika je takođe začin za koji sam vezana poreklom sa juga i bez koga u našoj kući nije mogao da se zamisli obrok.

majčina dušica, bosiljak, biber  su mi najvažniji za pripremu jela sa mesom, a uvek kada koristim paradajz u jelu, sa njim u paru ide i bosiljak.

cimet je odličan i zdrav dodatak kolačima, a curry uglavnom dodajem pri pripremi pirinča

susam obavezno stavljam na kiflice i na sva testa i hlebove

eksperimentalni začini , koje donesem sa putovanja ili kupim kada dobijem želju za promenom ili nečim novim

crni luk

3. Luk, krompir, šargarepa – Luk ( crni i beli ) i šargarepa su osnova za skoro sva jela koja me je naučila mama da spremam-čorbasti grašak, boranija, pasulj, punjene paprike. Miris crnog prženog luka označava početak pripreme ručka i tu nema greške. Krompir je uvek tu za one slučajeve kada ne znam šta bih spremala.
Čuvam ih na donjoj polici špajza, na tamnom i suvom mestu i često obnavljam zalihu, da mi uvek budu pri ruci.

spajz final

4. U špajzu – Zaliha namirnica koje mogu duže stajati – ali sam ipak kupila plastične kutije koje dobro zaptivaju, da bi što duže ostale sveže. Tu su :

ovsene pahuljice i musli, koji sama iskombinujem, obično sadrži ovsene pahuljice, orašaste plodove i malo čokolade ( zavisnik sam, priznajem 🙂 ), kupovne muslije izbegavam zbog previše šećera koji sadrže.

suvo voće,trenutno imam šljive koje sami sušimo, pa su proverene. Odlične za probavu.

orašasti plodovi – bademi, orasi, lešnici…Odličan izvor omega 3 masnih kiselina, vitamina i minerala

mahunarke – pasulj ( beli ili šareni ), sočivo

pirinač – ja imam beli, moguće da je bolji integralni, ali od proverenog proizvođača, da ne bi sadržao nečistoće ili fitinsku kiselinu.

testenina – dobija odlična svojstva pri kuvanju, dobru svarljivost i ima nizak GI ( glikemijski indeks ).Naravno, umerene količine.

sveži sir

5. U frižideru – uvek imam mlečne proizvode ( suprug je zavisnik od njih 🙂 )

mleko, maslac – za dodatak jelima i za kolače, a na maslacu obično dinstam povrće

jogurt i sveži sir – jogurt svakodnevno pijem, obožavam ga i biram neki sa probiotskim kulturama

jaja- kad god mogu kupujem domaća, neuporedivo su ukusnija

– svinjska mast – takođe jedna ,,kontroverzna ’’namirnica, ja je koristim umereno za neka tradicionalna jela i mislim da je prihvatljiva. Takođe, najbolja je domaća.

 

6. U zamrzivaču – uvek imam u rezervi nešto od smrznutog voća i povrća i smrznuto meso ( uglavnom ribu, piletinu i mleveno juneće meso )

testo

7. Kutak za kolače i hleb – kada dobijem nalet inspiracije, volim da uvek pri ruci imam:

pšenično belo brašno  – ukoliko niste alergični ili intolerantni na gluten, ja ne vidim prepreku ni u korišćenju belog brašna

integralno brašno – obično ga mešam sa belim brašnom kada pravim hleb

kvasac i prašak za pecivo, za dizana testa

mak, kakao, čokolada za kuvanje – u zavisnosti od toga šta pravim

stara,dobra zimnica -)

8. Stara, dobra zimnica – napravljena kada su voće i povrće bili na vrhuncu zrelosti, naravno sve je pasterizovano i bez konzervansa. Odlična stvar za zimu, kada nema na raspolaganju svežeg , domaćeg voća i povrća.Takođe, ako nas uhvati zimska melanholija, samo prošetamo do špajza i podruma i nešto odaberemo.

Osim ovih navedenih, ostale namirnice kupujem dnevno ( hleb, sveže voće i povrće ) ili po potrebi ( kada pravim nešto specijalno ).

Dragi moji, ovo je trenutno stanje stvari u mojoj kuhinji u kojoj se trudim da napravim ravnotežu između zdravih i ukusnih namirnica i da telo nahranim potrebnim materijama, ali i da udovoljim svojim čulima.

 

 

Zašto je važno da kuvamo kod kuće ?

Dragi moji,

Ja čvrsto verujem da je svaki obrok koji pripremimo kod kuće, pa čak iako nismo majstori u kuhinji, mnogo bolji od kupovine prerađene ili brze hrane.

justcook0a28smile29-default

 Ako prilikom kuvanja i dodajemo sastojke koji ne spadaju u izričito  ”zdravu hranu ” kao što je šećer, ulje, belo brašno, i dalje je hrana pripremljena u našoj kuhinji daleko bolji izbor nego bilo koja upakovana hrana iz marketa. Zašto ?

  • Kontrola je u našim rukama. Sami određujemo koliko ćete kojih sastojaka dodati i određujemo način obrade hrane. Prerađena hrana je, kao što već znate, uglavnom puna šećera, nekvalitetnih masti i aditiva. Nikada nismo sigurni koliko smo šećera, masti i aditiva uneli u svoj organizam, ukoliko baš svaki put ne pročitamo nutritivne tablice na kutiji i onda preračunamo.A ne verujem da puno nas to radi.
  • Ne možemo očekivati da prehrambena industrija vodi računa o našem zdravlju. To moramo uraditi mi. Krajnji cilj prehrambene ( kao i svake druge industrije ) je logično – prvenstveno profit. Poželjno je da se od što jeftinijih sirovina dobije što skuplji proizvod, takođe da taj proizvod bude primamljivog izgleda i ukusa, pa se dodaju određeni aditivi koji će poboljšati organoleptička svojstva proizvoda, te da proizvod ima što duži rok trajanja i što bolju mogućnost transporta, i u tu svrhu su mu dodati konzervansi.
    Dakle, prehrambena industrija vodi računa o drugim prioritetima, a mi imamo zadatak da se potrudimo za svoj cilj – a to je što zdravija ishrana.

shopping-879498__180

   Sa druge strane, mislim da su preterane i informacije koje se u medijima plasiraju o ,, tri bele smrti“, zatim o prirodnim i veštačkim izvorima vitamina ( Vitamin C je jedan te isti molekul bez obzira iz kog izvora potiče ) i raznim drugim stvarima.
Takođe, smatram da nije neophodno fanatično se truditi da baš sve što pojedemo mora biti ,,zdravo”, niti da osećamo krivicu ako povremeno pojedemo omiljene kupovne keksiće ili popijemo gazirano piće.

Naravno da prehrambena industrija ne proizvodi otrove i ne bi se trebalo tako odnositi prema prerađenoj hrani. Niti su svi aditivi štetni ako se pravilno doziraju, niti će se išta strašno desiti ako je povremeno konzumiramo.

 Ali, kada se trudimo da što više obroka pripremamo sami i da učimo o osnovama pravilne ishrane, sigurniji smo da svojoj porodici i sebi pružamo najbolje.
   Kuvanje je i vid izražavanja kreativnosti, ispoljavanja ljubavi prema ljudima za koje se kuva, način zbližavanja i komunikacije… ma predivna jedna stvar. 

zabac

Na ovim prostorima imamo puno predivnih food blogova i inspirisana njima i ja sam odlučila da podelim neke svoje recepte i po neku stručnu informaciju i iskreno se nadam da će to nekome koristiti.

Kako kuvati a sačuvati vitamine u hrani ?

Dragi moji,

Pošto su neki vitamini izuzetno osetljivi na dejstvo temperature,vazduha,vode ili masti, možemo slediti neke savete da bismo ih što bolje sačuvali pri kuvanju.

glavna

Sa izuzetkom vitamina K i nijacina ( vitamin B3 ), koji su veoma stabilni u hrani, svi ostali su veoma nežni i osetljivi na spoljašnje uticaje.

Za razliku od vitamina, minerali kao što su : kalcijum, gvožđe , cink, jod, bakar, hrom, natrijum će ostati u hrani tokom kuvanja. Ovde je izuzetak kalijum, koji će preći u vodu.

Evo šta uništava pojedine vitamine u hrani :

Vitamin Toplota Vazduh Voda Masti
Vitamin A
Vitamin D
Vitamin E
Vitamin C
Vitamin B1
Vitamin B2
Vitamin B6
Vitamin B9
Vitamin B12
Vitamin B7
Vitamin B5

Postoje načini kako možemo sačuvati veće količine vitamina, uvodeći male promene u načinu pripremanja hrane.

  • Vitamini A,E,D. Ovi vitamini su liposolubilni, znači rastvorni u mastima. Da bismo umanjili njihov gubitak, trebalo bi da pripremamo hranu sa što manje masnoće.

– Na primer, ribu koja je bogata vitaminom D nemojte pržiti, već je pripremite na roštilju. Šteta je da se pri pripremi ovako zdravog obroka izgubi ovaj veoma dragocen sastojak. Isto važi i za džigericu koja sadrži dosta vitamina A.

DSC_0242

  • Vitamini B kompleksa. Ove izuzetno važne i isto tako osetljive vitamine neophodno je što više sačuvati.   Pošto su mahom rastvorljivi u vodi, ideja je da iskoristimo tečnot u kojoj su se rastvorili.

– Pri kuvanju mesa dobro je da vodu u kojoj se     meso kuvalo iskoristimo za temeljac i od nje naprvimo supu.
– Takođe,ukoliko smo meso pekli, u tečnost koja se izdvojila pri pečenju, možemo dodati neke sastojke i napraviti umak za pečenje.

 – Ne perite žitarice ( na primer pirinač ) pre kuvanja, osim ako na pakovanju ne stoji takvo uputstvo. Pranjem se gubi oko 25 % vitamina B1.

– Kolače i hleb pecite samo dok se kora ne zarumeni, da biste smanjili gubitak vitamina B kompleksa osetljivih na toplotu.

  • Vitamin C. Da bismo sačuvali ovaj najpoznatiji vitamin.osetljiv na kiseonik i rastvorljiv u vodi, voće i povrće treba kuvati u što manjoj količini vode.
    Na primer, kada se kuva četvrtina glavice kupusa u 1 l vode, gubi se 90% vitamina C iz kupusa. Znači, treba kuvati voće i povrće u najmanjoj dovoljnoj količini vode.

– Kuvano povrće treba služiti što pre jer nakon 24 časa u frižideru ono gubi četvrtinu sadržaja vitamina C, a posle dva dana polovinu.

– Odličan način za čuvanje vitamina C je da krompir kuvate ili pečete ,, u košuljici”, jer će tako zadržati skoro sav vitamin C.

krompir 2

Moj predlog je da neki od ovih saveta zapišete na pairić i zalepite na frižider i onda će vas to sigurno podsetiti kako da od svog ručka napravite pravu ,,vitaminsku bombu”.

DSC_0269

Šta je to glikemijski indeks GI, šta GL i kako mi to može koristiti?

Dragi moji,

Pošto sam baš rešila da ovu šećernu problematiku dovedem do kraja, za početak teoretski, mislim da je značajno proučiti malo i glikemijski indeks ( GI ).

 Glikemijski indeks ( GI ) ima naravno svoju definiciju, a ja bih ga opisala kao broj koji nam pokazuje koliko brzo određena namirnica nakon što je pojedmo poveća nivo šećera u krvi.

Naime, ista vrsta ugljenih hidrata, sadržana u dve različite namirnice, uopšte ne mora imati isti GI i isti uticaj na povećanje nivoa šećera u krvi.I najčešće i nema.

Na GI utiče struktura i oblik namirnice, način obrade, način pripreme. Na primer, beli hleb ima GI 70, a barena testenina od belog brašna samo 41.

 Ja sam odlučila da malo ispratim ove podatke, jer sam već pisala da želim da izbegnem nagle skokove i padove šećera u krvi.

Mogu se naći tabele GI na raznim mestima, ja bih predložila da ovde pogledate http://www.montignac.com/en/search-for-a-specific-glycemic-index/ ili ovde http://www.glycemicindex.com

Ako je GI < 50 – nizak glikemijsi indeks

               GI 50-70 – umeren glikemijski indeks

               GI > 70 – visok glikemijski indeks

 Pošto sam pregledom tablica ustanovila  da su ove najukusnije namirnice ( naravno 🙂 ) najvišeg GI , obradovala me je informacija da se ukupan GI celog obroka može smanjiti.

A to radimo tako što kombinujemo ove ,,rizične” namirnice sa namirnicama bogatim proteinima i mastima u okviru istog obroka i tako usporavamo varenje, a samim tim i povećanje šećera u krvi.

Ali, da je bareni paškanat na vrhu liste sa GI 97, nisam mogla da poverujem.Očekivala sam neku finu mlečnu čokoladu ili karamelu. A bareni paškanat bih pojela bez razmišljanja i pomislila da sam unela nešto skoro kao vazduh.

    carrot-161052_150

A zatim još iznenađenja- barena šargarepa GI 92, krofna pržena u ulju 75, a čokoladni mafin 46?

 Jasno je da je ovde reč i o količini koja se unese, pa je izmišljen i novi pokazatelj- glikemijski load ( glikemijsko opterećenje) – GL koji pokazuje koliko će se brzo određena vrsta ugljenih hidrata pretvoriti u u šećer, a uzima u obzir i GI. E to nam pokazuje da je i gramaža onog što smažemo bitna.

Evo formule :

 GL = GI/100x net g

 Ako je GL 1-10 – niži GL ( sporo se pretvara u šećer )

               GL 11-19 – umereni GL

               GL >19 – viši GL ( brzo se pretvara u šećer )

Ovo je komplikovano, prava primenjena matematika i hemija, ali može biti značajno za osobe sa dijabetesom.

 Ja ću pratiti samo GI i to radi sticanja nekog utiska o namirnici, a konkretno, probaću dve stvari:

 ♦ da ne uzimam na prazan stomak namirnice visokog GI

♦ da namirnice visokog GI zamenim namirnicama nižeg GI

♦ da ubacim u ishranu više namirnica niskog GI ( sočivo, pasulj, jabuke, čak i punomasni sladoled 🙂 )

 Do razmišljanja o glikemijskom indeksu i čitave ove želje za ,,skidanjem sa šećera ” sam došla kada sam rešila test nutricionistkinje Dr.Denise Mortimore.Upitnik je bio o tome koliko nam je stabilan šećer u krvi, a privukla me slika čovečuljka koji gricka nešto pred spavanje ( koji liči na mene,a njegova navika je simptom loše regulacije šećera u krvi, kao i buđenje u toku noći zbog osećaja gladi ). Na skoro sva pitanja sam pozitivno odgovorila, što je dalo mnooogo loš rezultat, pa reših da se iskontrolišem 🙂

 Puno slatkih pozdrava!