Dragi moji,
Izabrala sam ovu temu za svoj prvi post, prvo-zato što sam zavisnik od slatkiša, a drugo-primećujem da mi ta količina šećera uopšte ne prija (osim u trenutku dok ih jedem, kada je užitak neopisiv)
Pa sam odlučila da i sebi neke činjenice saspem u lice, a onda ću u nekom narednom postu razraditi plan za ,,skidanje” sa istih.Verujem da među vama ima sličnih slučajeva, pa nema razloga da zajedno ne nađemo načina da i dalje uživamo u ovom ukusu, ali na malo zdraviji način.
Tema je zaista široka, ovde ću je samo načeti.
Da počnem od početka-šta su ugljeni hidrati? (stvarno ukratko)
Postoje tri vrste ugljenih hidrata : prosti, složeni i hranljiva vlakna.Moja su strast ovi prosti 🙂 U njih spadaju fruktoza, glukoza i galaktoza, kao i malo složeniji tipa saharoza.
Složeni ugljeni hidrati ili polisaharidi sadrže više od dve jedinice šećera.Tu nam spada skrob.
Hranjliva vlakna koja su ustvari polisaharidi.Tu od poznatijih spadaju celuloza, pektin, lignin, biljne smole…
Kako se to šećer pretvara u energiju, a ako preteramo ne dobijemo previše energije već umor ?
Pošto su mi slabost prosti šećeri (tačnije šećeri iz kolača, čokolada, pralinica, torti, mmm) ja sam želela da vidim šta oni rade kad dospeju u moje ćelije.
Glukoza sagoreva u ćelijama oslobađajući ATP ( adenozintrifosfat ) -molekul koji je skladištar energije i daje nam je taman koliko nam kada treba. Pretvaranje glukoze u energiju odvija se unutarćelijskim procesima o kojima ne znam puno, ali znam da stvara i problemčić-a to je nastajanje mlečne kiseline, koja u prevelikoj količini izaziva bol u mišićima. Pa osećamo umor umesto puuuno energije, jer smo pojeli puuuuno šečera.
Dakle, umerenost je i ovde rešenje. Ko može, kad god može, ali nisam još uvek ubeđena u to da treba da ih skroz ostavim. Da krenem dalje.
A kako slatkiši naprave onaj šlauf oko struka, ljubavne ručke, pojas za spasavanje ili kako god?
Ako smo preterali sa unosom šećera, naše ćelije će svejedno uzeti samo onoliko koliko im je potrebno.A da vidimo šta je sa viškom?Naravno, on će se uskladištiti u vidu glikogena (životinjski skrob) u jetri i mišićima. Ukoliko jedemo više nego što je potrebno i za tu rezervu, višak se sada pretvara u mast.To je taj put, kada se prave naslage na našem telu, tamo gde ne želimo.
Ja iskreno da vam kažem, nemam veliki problem sa kilažom, pa ni sa tim šlaufom, ali ponekad bih zaista volela da sve to malo lepše izgleda.Tako da ovaj razlog za odustajanje od previše šećera uzimam u obzir, ali manje mi je bitan od prethodnog. Ajmo dalje
I kako šećer utiče na stres i raspoloženje ?
Ovu temu sam dosta proučavala i svi se slažu da promene u nivou šećera u krvi dovode do određenog promenjljivog raspoloženja.
Da bi došli do triptofana, aminokiseline koja je prekusor nastajanja serotonina (to je onaj hormon sreće), trebaju nam ugljeni hidrati, ustvari glukoza.Veća količina triptofana podstiče mozak da luči više serotonina.Ali potrebni su nam složeni ugljeni hidrati. Zato se uvek za smirenje preporučuje porcija testenine.
Sa prostim šećerima, poput saharoze, situacija je složenija.Ukoliko se na primer unese saharoza na prazan stomak, izaziva nagli skok insulina, neophodnog za varenje ugljenih hidrata. Kao posledica nastaje ,,hipoglikemija”, odnosno nagli pad nivoa šećera u krvi, zbog čega se možemo osećati nervozno i uznemireno.Ovakvo stanje kada je šećer u krvi nestabilan, dovodi do toga da telo luči hormone stresa, adrenalin i kortizol.
Mene je ovo dosta zabrinulo, jer mi je potrebno dobro raspoloženje, stabilnost (pa i šećera u krvi) i dobro zdravlje. A ni dodatni hormoni stresa mi nisu neophodni.Mislim da vredi probati sa smanjivanjem, pa skoro i ukidanjem slatkiša, bar ovih klasičnih i na kraju doneti sud.Verujem i da to nije lako i zahteva disciplinu.
Ovde sam, kao što rekoh, samo načela temu, ima još puno stvari gde treba zaći u detalje.
Jako bih volela ako biste podelili svoja iskustva, kako ste smanjili unos slatkiša, kako je uticalo na vas?
Srećna, uspešna i zdrava Nova 2014.godina!
zdrava klopica 